Prehrambena Industrija - Srbija

Zašto više brinemo o cenama hrane nego o bezbednosti

Gotovo polovina njih smatra da je bezbednost hrane važna, ali 41 odsto ispitanika veruje da se bezbednost hrane podrazumeva, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra o bezbednosti hrane u EU, četvrto takvo istraživanje od 2005. godine. Na osnovu rezultata ankete u kojoj je učestvovalo 27.000 ljudi širom EU, kako se navodi, istraživanje daje kompletnu sliku o tome kako Evropljani biraju hranu, njihovoj svesti o bezbednosti namirnica, o tome kome veruju kada je reč o informacijama o bezbednosti hrane. Kako je izjavio izvršni direktor EFSA, Bernhard Url, od poslednjeg istraživanja 2019. godine desile su se dve velike krize – globalna pandemija i izbijanje rata u Evropi.

– Ovakvi događaji imaju dramatične posledice i nije iznenađujuće da vidimo da za mnoge Evropljane porast troškova života utiče na njihov izbor hrane više nego ranije. Sa druge strane, bezbednost hrane ostaje važna za mnoge građane EU i ohrabrujuće je videti da skoro polovina njih brine o zdravoj ishrani isto koliko i o rizicima u hrani – objasnio je Url. Najnovije istraživanje, saopštava EFSA, sistem EU za bezbednost hrane, stiže u trenutku kada EFSA i tela za bezbednost hrane u nekoliko država članica navršavaju 20 godina. Ova tela su osnovana, kako kažu, 2002. godine kako bi se ojačala kontrola hrane u Evropi, ustanovila jedinstvena pravila i saradnja širom kontinenta. Url je podsetio da je to veliko dostignuće u prethodne dve decenije, ne samo za organizacije nego i naučnike i druge zainteresovane strane u ovom sistemu.

– Ohrabrujući je podatak da dve trećine evropskih građana priznaje da EU i države članice rade zajedno, a ne izolovano, kako bi bezbednost hrane postala stvarnost. Sve veći tempo inovacija i tehnička složenost u načinu na koji proizvodimo, kupujemo i konzumiramo našu hranu su dalji pokretači snažne saradnje između zemalja i naučnih disciplina – objasnio je izvršni direktor u EFSA. On je istakao da Eurobarometar za 2022. takođe pokazuje da većina u EU prepoznaje da stanje životne sredine, životinja i biljaka utiče na zdravlje ljudi, što je takođe ohrabrujuće, budući da se, kako navode, mnogo radi na održivim sistemima ishrane. Čak sedam od 10 Evropljana prepoznaje ulogu naučnika u osiguravanju uslova da hrana bude bezbedna, a osam od 10 veruje njihovim informacijama o bezbednosti hrane. Isto tako, poverenje u nacionalne institucije i institucije EU je visoko i iznosi oko dve trećine ispitanika, pokazuje anketa Eurobarometra.

Barbara Galani, šef odeljenja za komunikacije i partnerstvo u EFSA, izjavila je da su najnoviji rezultati od neprocenjive vrednosti u svakodnevnom radu, kao i u strateškom dugoročnom planiranju. Šta je istraživanje još pokazalo?

Pokazalo je to da više od trećine Evropljana ima veoma visok (21%) ili visok (17%) nivo svesti o temama bezbednosti hrane, to jest čuli su za 10 ili više od 15 tema o kojima je reč. Najverovatnije su čuli za aditive u hrani ili pićima (70%), ostatke pesticida u hrani (65%), ostatke antibiotika, hormona ili steroida u mesu (63%) ili bolesti pronađene kod životinja (60%). Ostaci pesticida u hrani (40%) i ostaci antibiotika, hormona ili steroida u mesu (39%) su na vrhu liste zabrinutosti Evropljana u vezi sa bezbednošću hrane. Manje ljudi je bilo zabrinuto zbog biljnih bolesti (11%), upotrebe nove biotehnologije u proizvodnji hrane (8%) i nanotehnologije primenjene u proizvodnji hrane (5%).

Nekih šest od 10 (61%) navodi televiziju ili internet kao jedan od svojih glavnih izvora informacija o rizicima u vezi sa hranom, a zatim slede porodica, prijatelji, komšije ili kolege (44%) i internet pretraživači (37%), sa bitnim razlikama među generacijama.

Više od osam od 10 ispitanika veruje informacijama lekara (89%), univerzitetskih ili javno finansiranih naučnika (82%) i potrošačkih organizacija (82%) o rizicima od hrane. Manjina Evropljana ne bi promenila svoje ponašanje u slučaju straha od hrane (21%). Između ostalih, među glavnim razlozima navodi se pripremanje hrane na preporučeni način (45%) i uverenje da sve namirnice nose određeni rizik i da ih je nemoguće sve izbeći.